Дигитализација и технолошко осавремењивање као кључни изазови за привреду Републике Српске


Подручна привредна комора Бијељина серијом текстова представља кључне изазове за привреду Републике Српске и начин на који су они обрађени у Приједлогу мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године који је донијела Привредна комора РС.

15.11.2022.

Привредна комора Републике Српске, након свеобухватног процеса прикупљања података од привредних друштава који је реализован у сарадњи са подручним привредним коморама, припремила је и упутила Приједлоге мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године.
 
Идентификована су три кључна изазова са којима се привреда суочава у овом тренутку, а процјена је да ће њихов утицај бити још израженији у предстојећем периоду. Ти изазови су недостатак радне снаге, дигитализација и технолошко осавремењавање и реформа јавног сектора. Начини на који су ови изазови обрађени у Приједлогу мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године представљени су у серији текстова на званичној интернет страници Подручне привредне коморе Бијељина.
 
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА И ТЕХНОЛОШКО ОСАВРЕМЕЊИВАЊЕ
 
Дигитална трансформација је интеграција дигиталних технологија у привредним друштвима и утицај технологија на друштво. Дигиталне платформе, интернет ствари, рачунарство у облаку и вјештачка интелигенција су међу технологијама које утичу на секторе од саобраћаја/транспорта до енергетике, пољопривредно-прехрамбених, телекомуникационих, финансијских услуга, индустријске производње и здравствене заштите и које мијењају животе људи. 
 
Технологије могу помоћи у оптимизацији производње, смањењу емисија и отпада, јачању конкурентских предности привредних друштава и пружању нових услуга и производа потрошачима.
 
Питање дигитализације, односно дигиталне трансформације у јавном и приватном сектору посљедњих година добија на све већем значају, а тај тренд посебно је изражен од појаве вируса корона и свих његових посљедица, иако је повећање свијести о потреби дигитализације и примјене нових технологија узрокован и недостатком радне снаге, захтјевима страних тржишта, примјеном различитих стандарда у пословању, све израженијим проблемима у области климатских промјена, енергетике/енергије и поремећајима у ланцима снабдијевања, као и поскупљењима у области репроматеријала, сировина, енергената, те појавом високе стопе инфлације.
 
Актулено постаје и питање изналажења средстава и модела за примјену циркуларне (кружне/зелене) економије у пословању, чији је циљ очување и заштита домаћих ресурса, спречавање даљег штетног утицаја на околину, економију и друштво и примјена савремених технолошких рјешења заснованих на иновацијама. 
 
Циркуларна економија представља регенеративни економски систем у којем се води рачуна о животној средини, уштеди природних ресурса, смањењу количина отпада за депоновање, а у производним процесима обраћа се пажња и на потрошњу енергије и ставља акценат на коришћење обновљивих извора енергије.
 
Привредни модел у којем се отпад рециклира, поново искористи или поправи назива се циркуларном економијом, и потпуно је другачији од концепта који је данас доминантни модел привреде, а то је тзв. линеарни модел, односно линеарна  економија. Линеарна економија се заснива на концепту „узми – направи – искористи – одбаци“,  односно на експлоатацији природних ресурса неопходних за производњу нових производа.
 
Циркуларна економија представља нови приступ који интегрише економију и систем управљања отпадом, а замишљен је тако да води обнови екосистема, уз велики број иновација и са значајним утицајем на навике друштва у цјелини.
 
Република Српска попсљедњих година у Буџету обезбјеђује одређена подстицајна средства за подршку у набавци нових технологија и дигиталну трансформацију, а израђена је и свеобухватна Стратегија заштите животне средине Републике Српске за период 2022-2032. година.
 
ПРИЈЕДЛОГ РЕФОРМСКИХ МЈЕРА
 
Дигитализација и нове технологије
 
- Кроз правилнике за додјелу подстицаја ресорних министарстава (МНРВОИД, МПП) омогућити остваривање подстицаја на пољу дигиталне трансформације привреде, односно унапређења пословног процеса, пословног модела, производа или услуга, путем кориштења дигиталних алата примјеном стандардизоване методологије Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Републике Српске (ЦДТ ПКРС). Циљ је да Центар буде тијело путем којег ће се реализовати средства ресорних министарстава од утврђивања критеријума, расписивања јавног позива, анализе и селекције пројеката привредних друштава израђених по методологији ЦДТ до додјеле средстава, све у сарадњи са ресорним министартсвима.

- ЦДТ ПКРС је први и једини центар у Босни и Херцеговини који на јединствен и свеобухватан начин пружа услуге за подршку дигиталној трансформацији привредних друштава. Инфраструктура ЦДТ ПКРС састоји се од:
- Стандардизоване методологије за анализу стања у привредном друштву, анализу степена дигитализације, креирање приједлога рјешења за процес дигиталне трансформације у привредном друштву и имплементацију конкретних рјешења;
- Сертификованих 10 консултаната по међуанрдном страндарду (ISO 17024);
- Рада по фазама: израда експертске анализе; израда дигиталне стратегије; имплементација рјешења из стратегије; верификација реализованих рјешења;
- Организације едукација путем платформе за електноснко учење: https://edukacije.komorars.ba/;
- Умрежавања привредних друштава путем електронске платформе http://business-rs.ba/ (берза роба и услуга);
- Информисања и повезивања путем латформе за електронски приступ информацијама о регулативи, приступу финансијама и могућностима организације online билатералних сусрета: https://infobiz.komorars.ba/;
- Информисања путем Viber заједнице ПКРС.
 
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ: Потребно је развијати е-платформе које ће омогућавати олакшан приступ јавним услугама, смањење оптерећења за пословне субјекте, убрзати пружање јавних услуга и смањити трошкове за пословне субјекте приликом приступа јавним услугама. Дигитализација јавне управе у наведеном смислу би се требала проводити путем хармонизације дигитализације услуга, интероперабилности података и дигиталне трансформације у свим републичким и локалним институцијама. Овим моделом би се довело до избјегавања парцијалних, наметнутих и некохерентних решења дигитализације јавне управе.
- Израдити стратешки документ дигитализације јавне управе којим би биле обухваћене услуге органа јавне управе и републичких организација које треба дигитализовати, административне процедуре које треба дигитализовати, рокови за постепену дигитализацију и окончање процеса, извори финансирања дигитализације, надзор над имплементацијом стратешког документа итд.   
 
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ПРАВОСУЂА: Основни циљ и даља активност приликом провођења ове мјере би требала да се базира на повећању комуникације учесника у судским поступцима са судовима у циљу растерећења и смањења судске администрације, те повећања продуктивности судова, са посебним нагласком на привредне судове. Дигитализацијом услуга у правосуђу постигла би се и уједначеност у поступању судову. 
 
РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРГОВИНЕ: Унапређење правног оквира којим ће се дефинисати услови и облици електронске трговине, сигурност овог начина пословања, начин пружања услуга информационог друштва, обавезе информисања корисника услуга, комерцијалне поруке, правила у вези закључивања уговора у електронском облику, одговорност пружања услуга у е-трговини, евиденција е-трговаца и слично. У периоду негативних утицаја пословања изазваних појавом вируса корона, е-трговина је биљежила значајан раст управо због бесконтактне могућности трговине. Колики је значај електронске трговине доказују и примјери из региона (Република Србија) гдје су надлежна министарства израдила и посебне водиче за е-трговце путем којих врше додатну едукацију учесника у електронској трговини.
- Kреирати програм развоја е-трговине у Српској
 
РАЗВОЈ ДИГИТАЛНИХ РЈЕШЕЊА У ТУРИЗМУ:
 
- Сателитски рачун у туризму: Имајући у виду да туризам постаје све значајнија грана привреде у Републици Српској и да има тренд раста у погледу улагања у туристичку понуду и њену промоцију, оoтрeбно је рeгулисање oблaсти стaтистикe туризмa крoз зaкoнскe oквирe Републике Српске, кojи ћe бити и у склaду сa мeђунaрoдним прoписимa. Нeдoстaтaк aдeквaтнe стaтистикe у туризму дaje нeрeaлну слику o кoличини нoвцa пoтрoшeнoг дирeктнo у туристичкoм сeктoру, кao и у мнoгим сeктoрима кojих сe дoтичe, односно комплеметарним дјелатностима на које туризам директно утиче, као што су грађевинарство, производња хране, трговина, саобраћај, занатство и сл. Збoг oвoгa ниje мoгућe с висoкoм пoуздaнoшћу дeфинисaти кључнe прoблeме у oвoj oблaсти, нити имaти у виду свe пoзитивнe пoмaкe кojи сe дoгoдe пoслиje oдрeђeних aфирмaтивних aкциja.
 
- Креирање електронске платформе (централни информациони систем у области угоститељства и туризма) за пријаву и одјаву туриста и плаћање боравишне таксе, који би обухватио све релевантне податке о пружаоцима услуге смјештаја и објектима за смјештај, преко кога се врши њихова евиденција и уносе други подаци проистекли из обављања туристичке дјелатности. Нeдoстaтaк aдeквaтнe стaтистикe у туризму дaje нeрeaлну слику o кoличини нoвцa пoтрoшeнoг дирeктнo у туристичкoм сeктoру, кao и у мнoгим сeктoрима кojих сe дoтичe, односно комплеметарним дјелатностима на које туризам директно утиче, као што су грађевинарство, производња хране, трговина, саобраћај, занатство и сл. Збoг oвoгa ниje мoгућe с висoкoм пoуздaнoшћу дeфинисaти кључнe прoблeме у oвoj oблaсти, нити имaти у виду свe пoзитивнe пoмaкe кojи сe дoгoдe пoслиje oдрeђeних aфирмaтивних aкциja.
 
Електронски систем би обезбиједио и финансијску дисциплину у погледу прихода од боравишне таксе и адекватну расподјелу тих средстава, као и анализу прихода и сврхе у коју се користе, те прецизну евиденцију туристичких посјетилаца.
 
Зелена транзиција
 
- Република Српска је у процедури усвајања Стратегије заштите животне средине Републике Српске за 2022-2032. годину, која обухвата седам тематских области (1. вода; 2. отпад; 3. биолошка разноврсност и заштита природе; 4 квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија; 5. хемијска безбједност и бука; 6. управљање природним ресурсима; 7. управљање животном средином), а за сваку категорију је дефинисан стратешки циљ за постизање доброг стања животне средине, усклађеност са прописима и ефикасно управљање у датој тематској области.
 
Стратегија предвиђа низ различитих подстицаја за увођење и примјену технологија које имају мање штетан утицај на животну средину, али и нова и иновативна рјешења за финансирање реализације мјера у овој области.
 
Због свеобухватности Стратегије и потребе да се постигне баланс између увођења нових обавеза/намета за привреду кроз различите накнаде и потребе финансирања инфраструктуре у свим областима животне средине, неопходно је континуирано информисати о стратешким циљевима Стратегије и њиховој реализацији с једне стране, а с друге стране увијек примјенити процјену утицаја прописа на привреду када се планира увођење нове накнаде као намета на привреду. 
 
- Водећи се циљевима Стратегије у наредној години дефинисати дугорочни модел подстицаја намијењених пружању подршке за имплементацију рјешења енергетске ефикасности, кориштења обновљивих извора енергије у привреди и домаћинствима, поновне употребе материјала итд., посебно како би се ублажили ефекти енергетске кризе и кризе у ланцима набавке и најављени удар на електроенергестки систем због несташица и поскупљења других енергенета (плин, нафта). 
 
- Идентификовање сектора у којима је могуће и нужно увођење модела циркуларне економије (нпр. производна индустрија, пољопривреда и прехрамбена индустрија, грађевинарство, туризам, производња пластике и амбалаже, индустрија текстила и обуће);
 
- Креирање повољнијих кредитних линија за увођење зелених технологија у пословне и производне процесе;
 
- Подршка привредницима у прилагођавању пословања моделу циркуларне економије кроз средства Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност – прилагођавање јавног позива Фонда за пријаву пројеката тако да се омогући добијање средстава и за увођење циркуларности у пословању.
 
- Усмјеравање доступних јавних подстицаја и средстава подршке (Влада, локалне самоуправе, Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност) у пројекте из привреде који обухватају примјену зелених технологија, енергетски ефикасних рјешења, рециклаже, поновне употребе, кориштења обновљивих извора енергије, заштиту природних извора; 
 
- Дефинисати средства подршке привреди која ће омогућити увођење стандарда који се односе на заштиту животне средине и енергетску ефикасност (нпр. за утопљавање производних објеката, замјену кровова, постављање соларних панела за производњу енергије за сопствене потребе, итд.).
 
- Усвојити Акциони план развоја зеленог туризма с којим би се дефинисала одрживост туризма са аспекта заштите животне средине и врeднoвaњa прирoдe и oкoлине, а која би садржавала сљедеће активности:
- плaнирaњe oдрживoг рaзвoja и oдрживo упрaвљaњe дeстинaциjoм,
- зaштитa, oдрживo кoриштeњe и упрaвљaњe животном средином, тe прирoднoм и културнoм бaштинoм;
- климaтскe прoмjeнe – eнeргeтскa и рeсурснa ефикасност;
- oдрживи трaнспoрт и путoвaњe;
- туризaм и oдрживa прoизвoдњa и пoтрoшњa (oдрживи лaнци нaбaвкe кojима зeлeни туризaм рaзвиja тржиштe зa другe зeлeнe прoизвoдe кojи сe крoз њeгa плaсирajу кoнaчнoм пoтрoшaчу);
- хoризoнтaлнe тeмe eдукaциje, трeнингa, умрeжaвaњa; увoђeњe стaндaрда квaлитeта, сeртификовање, мaркeтинг.
 
У наредним данима Подручна привредна комора Бијељина објавиће и трећи, посљедњи текст у серији која се бави представљањем Приједлога мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године који је донијела Привредна комора Републике Српске.

 

  • Privredni vodič
  • Naše je bolje
  • Red vožnje
  • Obračun članarine
  • Privredni vodič
  • Naše je bolje
  • Red vožnje
  • Obračun članarine