Реформа јавног сектора као један од кључних изазова за привреду Републике Српске


Подручна привредна комора Бијељина серијом текстова представља кључне изазове за привреду Републике Српске и начин на који су они обрађени у Приједлогу мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године који је донијела Привредна комора РС.

28.11.2022.

Привредна комора Републике Српске, након свеобухватног процеса прикупљања података од привредних друштава који је реализован у сарадњи са подручним привредним коморама, припремила је и упутила Приједлоге мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године.
 
Идентификована су три кључна изазова са којима се привреда суочава у овом тренутку, а процјена је да ће њихов утицај бити још израженији у предстојећем периоду. Ти изазови су недостатак радне снаге, дигитализација и технолошко осавремењавање и реформа јавног сектора. Начини на који су ови изазови обрађени у Приједлогу мјера за програм економских реформи за период 2023 - 2025. године представљени су у серији текстова на званичној интернет страници Подручне привредне коморе Бијељина.
 
РЕФОРМА ЈАВНОГ СЕКТОРА
 
Имајући у виду тренутни темпо друштвених, технолошких и привредних промјена све јавне управе морају се прилагодити новим стварностима које инсистирају на побољшањима у квалитету јавних услуга и поступања према корисницима, на смањењу трошкова и већој учинковитости јавне управе, етичком понашању јавних службеника и развој људских потенцијала у правцу већег степена професионализације јавних службеника, једнаком приступу услугама, иновацијама у пружању јавних услуга, повјерењу корисника итд.. Политизација државне службе и непостојање система запошљавања на основу заслуга стварају услове за корупцију у јавној управи и смањују њену успјешност.

Како би одговорили изазовима који су присутни и онима који неминовно долазе, сви нивои власти у Републици Српској требало би да развију стратешки документ за реформу јавне управе и развој електронске управе који би се заснивао на принципима дигитализације (дигитализација као стандард – сваки орган управе је обавезан да понуди бар једну е-услугу); аутоматизације, укључености грађана и доступности услуге путем интернета, прекограничности (повезивање административних услуга у региону), интероперабилности (међусобно признавање докумената), поузданости и сигурности и е-идентификацији. 
 
У Извјештају Европске комисије за БиХ у 2021. години каже се да јавним институцијама на свим нивоима недостају капацитети за интерну ревизију и адекватну унутрашњу контролу, посебно у области јавних набавки. Реформски напори се требају усмјерити на значајне заостале обавезе у јавном сектору, посебно у сектору здравства и јавних предузећа, како би се повећала транспарентност, фискална одрживост и ефикасност. Управљање јавним инвестицијама се треба даље унаприједити.

Према подацима за 2021. годину, око 35,8% (више од 90.000) запослених у Републици Српској је запослено у јавном сектору (јавна управа и јавна предузећа), док је у прерађивачкој индустрији запослено 21% од укупног броја, а у трговини 18%. Укупан број запослених у РС на дан 31.03.2022. године, износио је 284.260 лица.
 
ПРИЈЕДЛОГ РЕФОРМСКИХ МЈЕРА
 
  • Развити нови Акциони план за реформу јавне управе;
  • Креирати Регистар запослених у јавном скетору (јавна управа на републичком и локалном нивоу и јавна предузећа)
  • Увести континуирану и обавезну обуку јавних службеника која би обухватала теме изградње професионалне и одговорне јавне управе, креирања и провођења реформиских процеса у административним поступцима, јачање интегритета јавне управе, унапређење јавних услуга итд., и која би се имплементирала кроз Агенцију за државну управу РС.
  • У поступку запошљавања јавних службеника примјенити принцип „избор најкомпетентнијег кандидата“ и принцип „политичке неутралности у избору и раду државних службеника“;
  • Креирати електронски портал за јавне консултације у вези са доношењем прописа (е-консултације), са циљем обезбјеђивања већег степена транспарентности у законодавном процесу и укључености заинтересоване јавности.
  • Ограничити укупну потрошњу на плате запослених у јавном сектору у односу на БДП: због чињенице да плате запослених у јавном сектору биљеже раст на расходној страни Буџета Републике Српске, потребно је увођење максималног прага учешћа плата запослених у јавном сектору у односу на БДП Републике Српске. Ова мјера је додатно значајна због високог учешћа броја запослених у Републици Српској у јавном сектору који обухвата јавну управу и одбрану, обавезно социјално осигурање, образовање, те дјелатности здравствене заштите и социјалног рада у укупном проценту запослености у Републици Српској.
  • Јавне набавке 1) Одговорнији приступ уговорних органа приликом креирања тендерске документације и расписивања позива за учешће у поступцима јавних набавки, како би се омогућило учешће што већег броја домаћих привредних друштава, домаћих производа и услуга. Ово би уједно представљало вид подршке за превазилажење кризе изазване пандемијом и покретање привредних активности. 2) Инсистирати да уговорни органи у складу са одредбама Закона о јавним набавкама у тендерској документацији предвиђају одредбу о промјенљивости цијена са објективном утврђеним правилима о промјенљивости цијене, те да се таква одредба уноси у уговор о јавној набавци. Значајно је напоменути да посљедње измјене Закона о јавним набавкама омогућавају измјену закључених уговора о јавним набавкама што је заправо реакција законодавца на значајне поремећаје на тржишту изазване актуелном кризом.На креирању препорука за утврђивање промјенљивости цијене ради радна група формирана од представника комора у БиХ и привредника, која настоји да понуду формулу за израчунавање промијењене цијене. 3) Континуирана обука и професионализација службеника за јавне набавке у уговорним органима. Један од приједлога је и да се уведе термин сигурног/поузданог добављача на начин да би се јасно дефинисали и одредили сигурни кооперанти и уговарачи у поступцима јавних набавки како би се олакшао и убрзао поступак јавних набавки.
  • Реструктурирање јавних предузећа 1) У јавним предузећима увести ефикасно, одговорно и успјешно пословање и управљање базирано на резултатима рада, примјену правила корпоративног управљања; рационализовати број запослених; инсистирати на одговорности за неефикасан и неодговоран рад, те злоупотребе службеног положаја. 2) Јавна предузећа која експлоатишу и управљају добрима од јавног интереса, морају рационализовати своје пословање и учинити га успјешним и у служби остатка привреде и друштва у цјелини. 3) Економски развој Републике Српске треба ускладити са природним ресурсима са којима располаже и њиховом рационалном употребом. Потребно је ускладити број запослених у државним предузећима са потребама радних процеса који се обављају у истим.
Посебно истичемо проблематику везану за ЈП „ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ чије пословање не испуњава захтјеве дрвопређивачке индустрије Републике Српске на начин да се не испуњава годишњи план производње шумских дрвних сортимената, не извршава квартална и мјесечна динамика снабдијевања, те се тако не извршава уговорена обавеза према привредним друштвима из области дрвопрерађивачке индустрије која због тога трпе озбиљне посљедице. Сматрамо да би наведену тематику требало што хитније ријешити нарочито из разлога што дрвопрерађивачка индустрија представља изузетно важан сектор за привреду Републике Српске.
 
Проблеми у извршавању годишњих уговора о испорукама шумских дрвних сортимената треба да се рјешавају на начин да се обезбиједи извршавање купопродајних уговора о испорукама шумских дрвних сортимената од стране ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац у једнаком проценту у ком се извршава годишњи план производње шумских дрвних соретимената. Недопустиво је да се појединим привредним друштвима из области дрвопрерађивачке индустрије уговори извршавају стопроцентно и више, а да се према већем броју дрвопрерађивача уговори извршавају знатно испод процента у ком је извршен годишњи план производњеу ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац.
 
Потребно је да се поправљањем положаја извођача радова у шумарству, од којих зависи готово 80% извршења плана производње шумских дрвних сортимената, створе предуслови за потпуно, односно стопроцентно извршње плана производње шумских дрвних сортимената. Побољшаље положаја извођача радова у шумарству је могуће путем субвенционисања набавке нове механизације, односно обнављања дотрајале механизације, али и путем субвенција за набавку горива. Процес подршке замјене дотрајале механизације је започео, али се ефекти могу очекавати тек након субевнционисања набавке већег броја нових трактора за послове извођења радова у шумарству.
 
Поједини дрвопрерађивачи имају примједбе и незадовољни су постојећим критеријумима и захтјевају да се критеријуми за расподјелу шумских дрвних сортимената побољшају и унаприједе. Посебно истичу потребу даунапређењем постојећих критеријума максимално буду заштићени мали дрвопрерађивачи у руралном, шумовитом дијелу Републике Српске. Због тога је потребно извршити унапређење и побољшање критеријума за расподјелу шумских дрвних сортимената доношењем измијењене и допуњене Одлуке о утврђивању критеријума, услова и начина расподјеле шумских дрвних сортимената (Службени гласник РС 86/19).
 
Важење Одлуке о привременој забрана извоза одређених шумских дрвних сортимената из Босне и Херцеговине коју је Савјет министара БиХ донио на сједници одржаној дана 15.6.2022. године по истеку периода од 90 дана на који је донесена, треба да буде продужено и да ова одлука остане на снази у наредне двије године, како је у ранијем периоду било усаглашена на нивоу ентитетских ресоених министарсава и коморских удружења дрвопреарађивача, а све у циљу обезбјеђивања неопходних количина шумских дрвних сортимената за дрвпрерађивачку индустрију.

 

  • Privredni vodič
  • Naše je bolje
  • Red vožnje
  • Obračun članarine
  • Privredni vodič
  • Naše je bolje
  • Red vožnje
  • Obračun članarine